Патологије зглобова: разлика између артритиса и артрозе

<п>Болести мишићно-коштаног система су прилично честе код људи, а то није само „повраћај“ за усправно ходање, већ и последице великих физичких напора, повреда и вишка килограма. Неспецијалисту се може чинити да су све ове болести врло сличне или, обрнуто, немају ништа заједничко. На пример, разлика између артритиса и артрозе јасна је само код стручњака.<х2>ГЛАВНЕ РАЗЛИКЕ<п>У људском телу постоје покретни зглобови костију звани зглобови. Њихова структура је у основи слична: епифизе, одвојене простором зглоба, формирају шупљину прекривену мембрану, унутар које се налази синовијална течност слична гелу. Ови спојеви су једноставни, састоје се од две површине, а такође сложени - 2-3 једноставна.<п>Широк спектар стања која изазивају упалу у зглобовима, која такође може утицати на опште здравље особе, његово мишићно ткиво и кожу, обично се називају артритис (а-т). Постоји више од 100 врста ових патологија, од којих свака има своје име, на пример:<ул><ли>дегенеративне промене - остеоартритис;<ли>аутоимуни поремећаји - реуматоидни а-т, гихт, лупус и други.<п>Све ове болести могу ограничити покретљивост костура, а такође у великој мери смањити квалитет људског живота. Остеоартритис или артроза (а-з) је једна од најчешћих врста зглобне патологије у којој се примећује трошење хрскавице. Клизаво хрскавично ткиво обезбеђује покретљивост зглобова, али с годинама постаје тањи и може у потпуности нестати, што доводи до бола при кретању. То се дешава због чињенице да кости почињу да додирују једна другу. <п>Артроза најчешће погађа зглобове руке, кука или колена, али може се наћи и у зглобу глежња. Како особа расте, његове шансе за развој ове патологије повећавају се, а са повредом се ризик дуплира. Дакле, разлику између артритиса и артрозе је лако одредити: први је упални процес, други је дегенеративно стање.<1_имг><х2>РАЗЛИКА СИМПТОМ<п>Очигледно је да ће се све врсте упалних процеса у зглобовима разликовати један од другог по специфичним симптомима. Постоји одређени стандардни сет знакова који ће вам помоћи да схватите да је реч о артритису:<ул><ли>отицање ткива и црвенило коже око захваћеног зглоба су визуелно видљиви; <ли>бол;<ли>ограничење кретања.<п>С обзиром да артрозу не прати увек упала, теже је препознати њихов комплекс симптома, па су често потребне посебне студије. Наравно, и овде се налазе најчешће манифестације које помажу у обављању прелиминарне дијагностике:<ул><ли>бол у зглобовима који се погоршава покретом;<ли>ограничење покретљивости и флексибилности зглобова.<п>Процес стањивања хрскавице присиљава тело да надокнади губитак, па коштано ткиво расте, формирајући израсте - остеофите или подочњаке. Ове појаве су видљиве на рендгенским зрацима.<блоцккуоте><п>Артритис има много узрока и на различите начине утиче на захваћена подручја, при чему упала погађа околна мека ткива и кожу, док артроза трошење зглобова која се јавља локално.<п>Очигледно је да дегенеративне промене могу бити праћене упалним процесима, а затим ће се појавити мешани симптоми, карактеристични за обе патологије. На пример, болни осећаји који се повећавају напором, отицањем и црвенилом захваћених ткива, шкрипањем или шкрипањем звука у зглобу. Оно што разликује артритис од артрозе коленског зглоба оно је упала која се обично шири и укључује цео људски организам.<2_имг><х2>ФАКТОРИ РИЗИКА<п>Сасвим је јасно да обе патологије имају и заједничке и специфичне узроке развоја. Иако опћенито наука још увијек није могла разумјети тачне узроке артрозе, опће је прихваћено да је то један од знакова старења у тијелу. Међутим, неки фактори ризика и даље истичу:<ул><ли>Старост је један од основних разлога који повећава шансе за добијање патологије зглоба за око 10 пута.<ли>Тела тела. Што је већа тежина, теже је да зглобови нормално раде, па стога њихово трошење иде брже. Постоји чак неколико врста артритиса уобичајених за људе с прекомерном тежином.<ли>Пол. Чудно је да су жене склоније таквим болестима него мушкарци. Искрено, требало би рећи да постоје специфичне врсте артритиса, на пример, гихт, који су чешћи код јаке половине човечанства. <ли>Деформације. Овај фактор је својствен артрози, јер неправилна дистрибуција оптерећења доприноси већем трошењу и оштећењу зглобне хрскавице.<ли>Повреде.<ли>Генетска предиспозиција. Треба напоменути да ова ставка ни на који начин не повећава шансе за добијање упалних патологија зглобова, осим за аутоимуне типове, на пример, реуматоидни артритис.<ли>Врста активности. Ово се односи на рад или било коју другу активност која захтева велико систематско оптерећење зглобова.<блоцккуоте><п>Сви ови фактори по правилу делују у комбинацији. Научници напомињу да ће активан начин живота, добра исхрана и одржавање нормалне тежине максимално одложити дегенеративне промене у зглобовима повезане са годинама.<х2>ПАТОМОРФОЗА Имена<п>Историјски су називи болести настали из механизма њиховог настанка. Овај приступ је помогао лекару да схвати тактику даљих акција, односно да одабере врсту терапије, препоручи режим. Медицина се развија, дијагностичке методе се побољшавају и као резултат тога појављују се нове нозологије<3_имг>и суштина патолошких процеса се ревидира, што природно доводи до ревизије назива већ познатих болести.<п>Још 1911. године идентификована је група болести дегенеративно-дистрофичне природе, на пример, деформациона артроза. Остеоартритис и остеоартритис који се разликују само у именима једна су патологија. Конфузија настаје због чињенице да је постојало неразумевање важних специфичности и етиопатогенетских механизама болести.<п>Остеоартритис се обично разумео као хронична болест без укључивања упалног процеса са непознатим узроком, који се карактерише променама у структури субхондралне кости и дегенерацији хрскавице са или без синовитиса. Тренутно се ова патологија доживљава не само као процес дисимилације хрскавичног ткива. Овај нозолошки облик укључује групу болести различитог порекла, али са сличним морфолошким, биолошким и клиничким манифестацијама, у којима су погођене све зглобне компоненте. Често се овом скупу придружи и упални процес. <блоцккуоте><п>Научници верују да у будућности неће бити потребно тражити разлику између артритиса и артрозе у прстима, јер ће се разликовати одвојени нозолошки облици, на пример, полиостеоартроза међуфалангеалних зглобова.<4_имг><х2>МЕТОДЕ ТРЕТМАНА<п>Све врсте зглобова захтевају лечење. Након постављања дијагнозе, лекар ће прописати терапију, која може укључивати неколико тактика, комбиноване једна с другом или примењене одвојено:<ул><ли>Лекови. Ово укључује разна средства за ублажавање бола, као и оралне анти-инфламате. Лекови који се убризгавају, као што су хијалуронат, кортикостероиди убризгавају се директно у зглобну шупљину. То смањује упалу и привремено враћа покретљивост. Треба имати на уму да такав третман има нуспојаве и да се може слабо поднијети, зато се користи у курсевима.<ли>Физиотерапија и алтернативна медицина. Најчешће и најсигурније терапије су за пацијенте са било којом врстом артритиса. Овде можете истакнути такве методе као што су акупунктура, физиотерапијске вежбе.<п>Међутим, у неким случајевима, када је конзервативни третман неефикасан, а пацијенти осећају јаке болове, док су зглобови деформисани и особа је лишена способности да се нормално креће, назначено је хируршко лечење. Често се велики зглобови замењују ендопротезама када су промене на њима неповратне.<п><стронг>Ако су елементи зглоба потпуно нетакнути, савремена медицина нуди ендоскопске методе хируршких интервенција, код којих лекар може уклонити зарастало коштано ткиво, као и исцепљене одсеке хрскавице.Ова врста хирургије не захтева дуготрајну рехабилитацију и пацијенти је добро подносе.<п>Дакле, артроза је само једна врста артритиса. Симптоми и инструменталне студије помоћи ће да се разликује од које специфичне патологије пацијент пати. Без обзира на нозолошки облик, све болести зглобова треба да буду под надзором лекара, то ће помоћи да се избегну многе озбиљне последице и одрже физичка активност.